Rezultati poslovanja u Republici Srbiji u 2009. godini
01.01.1970.

 

Krajem jula 2010 Agencija za privredne registre Republike Srbije izdala je “Saopštenje o rezultatima poslovanja privrede u Republici Srbiji ostvarenim u 2009. godini” a na osnovu uporednih podataka iz finansijskih izveštaja privrednih društava I preduzetnika za 2008. i 2009. godinu. Ovaj izveštaj možete preuzeti u celosti sa sajta Agencije za Privredne Registre na adresi www.apr.gov.rs na stranici makroekonomska saopštenja.

Svi znamo da rezultati poslovanja srpske privrede u 2009. godini nisu za hvalu, daleko od toga slabi su. Namera nam je da Vam ukratko prezentujemo neke činjenice iz ovog izveštaja i ukažemo na neke problematične tačke iz perspektive jednog običnog srpskog MSP-a (mala i srednja preduzeća kojih je najviše po broju u Srbiji) ili preduzetnika. U izveštaju je na prvom mestu apostrofirana svetska finansijska kriza kao glavni uzročnik recesije u Republici Srbiji, što neodoljivo podseća na sličnu stručnu analizu iz 90-tih: “Gde su pare? Pojela ih inflacija!”

Posle perioda privrednog rasta u prethodnih 4-5 godina (zasnovanog na stranim investicijama i kreditima) u 2009. godini dolazi do pada privrednih aktivnosti: smanjenje tražnje i industrijske proizvodnje, pad kraditne aktivnosti i usporavanje priliva kapitala iz inostranstva, slabljenje domaće valute, inflacija, smanjenje zarada i povećanje nezaposlenosti, kao i pad potrošnje. Zbog svega toga privredni subjekti upadaju u problem kod finansiranja tekućeg poslovanja, što u uslovima smanjenog priliva direktnih stranih investicija utiče na povećanje nelikvidnosti i visoke zaduženosti privrede. Sve napred navedeno stvara destimulativni ambijent za poslovanje privrednih društava i preduzetnika.

Makroekonomski pokazatelji iz 2009. potvrđuju da se naša privreda nalazi u ozbiljnom problemu: bruto domaći proizvod kojim se meri ukupna ekonomska aktivnost zemlje je u padu za 3,0% u odnosu na 2008. godinu. Taj pad je najizraženiji u građevonarstvu i prerađivačkoj industriji. Najveće učešće u BDP imaju sektori saobraćaja i skladištenja roba i veze i sektor nekretnina, iznajmljivanja i poslovnih aktivnosti. Fizički obim industrijske proizvodnje u 2009. beleži pad od 12,1% u odnosu na prethodnu godinu. Stopa inflacije u 2009. iznosi 10,4 dinar je depresirao u odnosu na evro za 8,2% a u padu su bruto i neto zarade zaposlenih. Opada broj zaposlenih u zemlji i iznosi 1.857.000 prema 1.990.000 u prethodnoj godini. Uvoz beleži veći pad u odnosu na pad izvoza, što je dovelo do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita zemlje za 35,6% u odnosu na 2008, što je jedina pozitivna tačka. Republika Srbija je u 2009. privukla za 25% manje stranih direktnih investicija u odnosu na prethodnu godinu.

Kako se sve to odrazilo na poslovanje privrednih društava i preduzetnika. Poslovanje privrednih društava u Srbiji opterećeno starim problemima kao što su nelikvidnost, visoka zaduženost i nagomilani gubici iz prethodnog perioda, što dalje slabi njihov finansijski položaj i smanjuje mogućnost servisiranja postojećeg duga i mogućnosti za dalja ulaganja. Recesija je u 2009. dodatno potencirala postojeće probleme tako da su privredna društva uz smanjeni obim privrednih aktivnosti poslovala sa gubitkom u 2009. godini, koji je udvostručen u odnosu na prethodnu godinu i iznosio je 95.732 miliona dinara. Takođe je u istom periodu smanjen i broj zaposlenih u privrednim društvima. Inače u Srbiji je u 2009. delatnost obavljalo 112.160 privrednih društava i iste godine je finansijski izveštaj predalo oko 86% od tog broja. U njima je bilo zaposleno 1.058.539 radnika. Posebno je zanimljiv podatak da u Srbiji u 2009. godini radilo 22.862 privrednih društava bez zaposlenih? Preko 50% privrednih društava ima 1-5 zaposlenih, a mikro privredna društva koja zapošljavaju do 10 radnika čine 86,9% svih privrednih društava i u njima je bilo zaposleno samo 15,6% od ukupnog broja radnika. U velikim privrednim društvima koja čine svega 1,1% privrednih društava zaposleno je 42,5% radnika. Smanjenje zaposlenosti u 2009. izraženije je kod malih i srednjih nego kod velikih privrednih društava.

Bitan problem u vezi poslovanja privrednih društava u Republici Srbiji jeste izražena sektorska i regionalana asimetrija kao i visoka koncentracija performansi u velikim privrednim društvima i javnim preduzećima. Tako je privredna aktivnost izrazito koncentrisana u svega 100 veliki privrednih društava, čiji neto dobitak čini 38,5% od ukupno iskazanog neto dobitka svih privrednih društava. Više od polovine privrednih društava poslovalo je na teritoriji Grada Beograda (41,2%) i Južnobačkog okruga (11,3%), a sličan je odnos i kada je u pitanju broj zaposlenih. Najviše privrednih društava poslovalo je u sektorima trgovine na veliko i malo, prerađivačkoj industriji i nekretninama... Pozitivan finansijski rezultat iskazala su privredna društva koja su poslovala u sektorima trgovine na veliko i malo, građevinarstva i sektoru saobraćaja, skladištenja i veza. Najveći negativan neto finansijski rezultat iskazala su privredna društva koja su poslovala u sektorima vađenja ruda i kamena i prerađivačke industrije.

Mala i srednja privredna društva čine 98,9% od ukupnog broja svih privrednih društava u Srbiji, ali dominantan uticaj na privredu imaju velika privredna društva koja su ostvarila više od polovine poslovnih prihoda ukupne privrede Republike Srbije. Istovremeno su dominantno uticala i na negativan neto finansijski rezultat na nivou ukupne privrede u iznosu od 74.529 miliona dinara. Posmatrano po veličini jedino su mala privredna društva iskazala pozitivan finasijski rezultatu 2009. godini od 5.924 miliona dinara, dok su i srednja privredna društva imala negativan finasijski rezultat u iznosu od 27.127 miliona dinara. Neki od mogućih uzroka ovakvog rezulatata, pored recesije, mogli bi biti neuspešna i nedovršena privatizacija i restrukturiranje velikih sistema, što je rezultiralo da kumulirani gubici velikih privrednih društava u 2009. godini iznose 985.277 miliona dinara, što čini 61,3% kumuliranih gubitaka cele privrede.

Teritorijalni raspored privrednih aktivnosti u Srbiji karakteriše izrazita disproporcija i neuravnoteženost po okruzima. Više od polovine privrednih društava i zaposlenih radnika je skoncentrisano u dva okruga: Grad Beograd i Južno-bački okrug. Privredna društva iz ova dva okruga zajedno su iskazala najveće učešće u poslovnim prihodima (65,3%) ali su iskazala negativan finansijski rezultat, koji čini 21,5% od negativnog neto finasijskog rezultata celokupne privrede u 2009. godini. Pozitivan rezultat u 2009. iskazala su privredna društva iz samo 5 okruga, pri čemu najboje rezultata imaju privredna društva Zapadno-bačkog, Sremskog i Zlatiborskog okruga. Slična je situacija kada su u pitanju ukupna sredstva i kapital privrednih društava.

Novoosnovanih privrednih društava u Republici Srbiji bilo je 7.936 u 2009. godini što je za 14,4% manje nego u 2008. Najveći broj novoosnovanih privrednih društava poslovao je u sektoru trgovine na veliko i malo i u prerađivačkoj industriji, a što se tiče teritorijalnog rasporeda opet dominiraju Grad Beograd i Južno-bački okrug. U pogledu veličine dominiraju mala privredna društva (99,8%). Novoosnovana privredna društva su u 2009. iskazala negativan finansijski rezultat u iznosu od 1.415 miliona dinara, što je manje nego prethodne godine ali samo zato što je u pitanju manji broj novoosnovanih privrednih društava.

Javnih preduzeća u Srbiji ima 455 što čini 0,5% od ukupnog broja privrednih društava. U njima je bilo zaposleno u 2009. godini 116.104 radnika ili 11,0% od ukupnog broja radnika u Srbiji. Najveći broj javnih preduzeće poslovao je u sektorima proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, vodom i gasom i ostalim komunalnim delatnostima. Najveći broj poslovao je na teritoriji Grada Beograda (55) i Južno-bačkog okruga (41). Po velični to su većinom mala javna preduzeća (51,6%). Javna preduzeća su 2009. iskazala negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 7.348 miliona dinara što predstavlja smanjenje od čak 74,3% u odnosu na 2008.

U Srbiji je u 2009. godini još uvek poslovalo 630 društvenih preduzeća u kojima je bilo zaposleno 11.578 radnika. Više od polovine poslovalo je u sektorima prerađivačke industrije i trgovine na veliko i malo i to su pretežno mala društvena preduzeća (89,4%). Društvena preuzeća su u 2009. iskazala negativan finansijski rezultat u iznosu od 11.477 miliona dinara koji je za više od 50% veći u odnosu na 2008. godinu.

Zadruge u Srbiji (2.129) čine 2,4% od ukupnog broja privrednih društava i u njima je bio zaposlen 8.531 radnik u 2009. godini. Normalno, najveći procenat zadruga poslovao je u sektoru poljoprivrede, a sa aspekta veličine to su uglavnom male zadruge (97,7%). Negativan neto finasijski rezultat zadruga u 2009. iznosio je ukupno 901 milion dinara, što je upola manje od rezultata iz 2008 godine.

Privrednih društava u stečaju u Srbiji u 2009. bilo je 2.173 što je za 7,3% više nego u prethodnoj 2008. godini. U njima je bilo zaposleno 9.811 radnika. Najviše privrednih društava u stečaju iili postupku likvidacije poslovalo je u sektoru trgovine na veliko i malo i sektoru prerađivačke industrije, na teritoriji Grada Beograda i Južno-bačkog okruga i to su po velični pretežno mala privredna društva (95,6%). Ova privredna društva su u 2009. iskazala negativan neto finansijski rezultat od 22.946 miliona dinara, što je manje za 18,4% u odnosu na prethodnu godinu.

U Republici Srbiji u 2009. godini poslovalo je 1.481 privatizovano privredno društvo, što je za 14,4% manje nego u 2008. godini kao posledica ekonomske krize pre svega. U njima jebilo zaposleno 112.623 radnika, što je 10,6% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Najviše privatizovanih privrednih društava poslovalo je u sektoru prerađivačke industrije (34,2%), najviše na teritoriji Grada Beograda (24,2%) i Južno-bačkog okruga (10,2%) i to su uglavno po veličini mala privredna društva (65,2%). Privatizovana privredna društva su u 2009. iskazala negativan finansijski rezultat u ukupnom iznosu od 7.550 miliona dinara, što je znatno više nego prethodne godine.

U 2009. godini u Srbiji je poslovalo 87 ogranaka stranih pravnih lica, što predstavlja smanjenje od 23,0% u odnosu na 2008. Najviše ih je poslovalo u sektorima aktivnosti sa nekretninama i trgovine na veliko i malo i to na teritoriji Grada Beograda (73,6%). Broj zaposlenih u njima je povećan u odnosu na 2008. godinu za 8,7% i iznosio je ukupno 423 radnika. Ogranci stranih pravnih lica kao i ostatak privrednih subjekata u Srbiji iskazao je negativan finansijski rezultat u 2009. u ukupnom iznosu od 312 miliona dinara.

Preduzetnici u Srbiji su u 2009. godini jedini iskazali pozitivan neto finansijski rezultat uprkos padu aktivnosti i pogoršanju njihovog finansijskog položaja i smanjenju broja zaposlenih. U ovom izveštaju ovu kategoriju čini 21.899 preduzetnika koji su vodili poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i koji se smatraju malim pravnim licima. I kod preduzetnika su prisutni slični problemi kao kod privrednih društava u pogledu neravnomernog sektorskog i teritorijalnog rasporeda i koncentracije finansijskih performansi. I tu se uočava koncentracija finasijskih performansi u okviru samo 50 najuspešnijih preduzetnika koji pokrivaju četvrtinu pozitivnog finansijskog rezultata. U 2009. kod preduzetnika je bilo zaposleno 49.872 radnika što je za 5,8% manje nego u 2008. Najveći broj preduzetnika je poslovao u sektoru trgovine na veliko i malo (skoro polovina) i sektoru prerađivačke industrije (petina). Skoro 3/4 preduzetnika (16.114) je poslovalo na teritoriji centralne Srbije, od toga 21,9% na teritoriji Grada Beograda. Na teritoriji Vojvodine poslovalo je 5.107 preduzetnika od toga 31,3% u Južno-bačkom okrugu. Najviše radnika bilo je zaposleno kod preduzetnika na teritoriji centralne Srbije (skoro 3/4) od čega najviše u Beogradu (8.615). U toku 2009. je zabeležen pad zaposlenosti kod preduzetnika u svim okruzima, osim u Zlatiborskom okrugu. Preduzetnici su u 2009. godini iskazali pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 1.922 miliona dinara, što je pad od 39,0% u odnosu na 2008 godinu. Istovremeno kumulirani gubici iznose 4.529 miliona dinara i veći su za 19,4% u odnosu na prethodnu godinu.

Zaključak redakcije

Šta smo novo saznali iz ovog saopštenja? Ništa posebno što već nismo znali ili slutili. Naša privreda opterećena već dugo nasleđenim problemima koji se ne rešavaju, preterano zavisna od priliva stranih investicija i kredita, teritorijalno i sektorski neuravnotežena, sa minimumom prave proizvodnje i maksimumom trgovine, u uslovima slabe domaće valute i zelenaške kreditne politike doživela je krah u uslovima recesije podstaknute svetskom finansijskom krizom, što je vidljivo iz skoro svih gore pomenutih parametara.

Ono čega nema u ovom izveštaju, a takođe većina privrednika zna, je da nam je država neracionalno organizovana i preskupa i kao takva samo dodatno opterećuje sve privredne subjekte u Republici Srbiji. Njen prevashodni cilj je održavanje svoje glasačke mašine preko nezasluženo visokih plata u državnoj upravi i administraciji, javnim preduzećima i velikim državnim ali i privatnim poslovnim sistemima sa pozicijama monopolista.

Želimo da skrenemo pažnju na još jedan zanimljiv detalj vidljiv na osnovu izveštaja APR-a iz maja 2010 o poslovanju finansijskog sektora u Srbiji, objavljenog na internet stranicama APR kao “Saopštenje o rezultatima poslovanja finansijskoh institucija u Republici Srbiji ostvarenim u 2009. godini”. Citat iz saopštenja: “Uprkos brojnim izazovima bankarski sektor je i u 2009. godini sačuvao stabilnost, nastavljen je rast bilansne aktivnosti i kapitala, uz povećanje depozita banaka. Međutim kreditna aktivnost je usporena, a profitabilnost smanjena, tako da je pozitivan neto finansijski rezultat gotovo prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu.” Kraj citata. Dakle iako čitava privreda Srbije depresira, finansijski sektor (koji čine uglavnom banke) je i dalje u rastu, što samo po sebi nije uopšte loše. Međutim loše je to što novac umesto ulaganja u proizvodnju i druge privredne aktivnosti ide u štednju, a same banke zbog “visokog kreditnog rizika” više ulažu u hartije od vrednosti nego što kreditiraju privredna društva i preduzetnike i ne pomišljaju na promenu uslova kreditiranja za privredu pri čemu se previše oslanjaju na asistenciju države.

Ali zato i dalje imamo brdo nerazumljivih propisa, nefunkcionalan poreski sistem, sistematsko podržavanje dužnika što podstiče spiralu nelikvidnosti, monopole u skoro svim sektorima, inertan činovnički aparat u državnim i lokalnim upravama zaintersovan samo za ubiranje prihoda i tome slično, što sve zajedno svakako ne doprinosi poboljšanju uslova za odvijanje privrednih aktivnosti u Srbij i odlično se uklapa u rezultate prikazane u ovom saopštenju.